saša prudkov - saveti, vesti i trikovi

Saša Lazarević, iz Beograda, se na web sajtu Balkan Photo Contest predstavlja kao Korni. Njegovu bogatu galeriju na nekih 6 strana možete detaljno pogledati na http://www.balkanphotocontest.com/index.php?menu=5&usrID=7959, a njegov mejl je kornifoto@yahoo.com.

Reč je o fotografu koji je za kratko vreme, zahvaljujući velikoj upornosti uspeo da izgradi jedan zreli i velikom delu publike već prepoznatljiv fotografski stil.

Saša se ogledao u raznim fotografskim disciplinama od mrtve prirode, preko pejzaža i portreta, gde je postigao zaista odlične rezultate, kako u pogledu biranja i postavljanja kompozicije, tako i u pogledu određivanja pravog svetla, pravog ugla snimanja i korišćenja pravilnog belog balansa. Njegove fotografije odišu snažnom energijom koju postiže velikim zasićenjem boja. Bilo da je reč o pejzažu ili mrtvoj prirodi ili nekom detalju, on superiorno vlada elementima slike, trudeći se da vidljivom da još malo dodatne energije, a da opet ta fotografija nekim nevidljivim silama ovlada gledaocem.

Nijedna njegova fotografija nije obična. Treba pogledati samo pejzaže sa Zlatibora, koje plene jednom vangogovskom energijom, pa fotografije mora.

Ali njegove fotografije, koje odlikuje naglašeni realizam, u stvari su samo podloška za nešto više od stvarnosti, koja nam je svima dostupna. A to je fantazija. Rođeni slikar u duši, fantasta u duhu, Saša Lazarević tek u nadrealnim fotografijama, koje on naziva digitalnim manipulacijama, dostiže zaista svoj vrhunac. Iako već pomenuti rukopis često shvatamo kao doslednost jednoj ideji i jednom stilu izražavanja, kod svestranog čoveka renesansnog tipa, kakav je Korni, mora da dođe do borbe dva sveta, onog realnog i onog nadrealnog. Na samoj ivici ta dva sveta, stoji Sašina vrhunska mrtva priroda sa dva žuta limuna. Izbeljena pozadina tanano dizajniranih belih posuda dekor je za dve uredno isečene i poređane kriške žutog limuna, koji tek u toj kreaciji umetnika dobijaju svoj univerzalni značaj - značaj jednog pojma. Na toj fotografiji Korni je ispevao jednu vizuelnu pesmu o limunu, o njegovoj specifičnoj poetičnosti i lepoti.

Posebnu kategoriju predstavljaju portreti koje je Saša uradio. Obično su to njegovi sin David i ćerka Katarina, čija lepota nije samo prikaz njihove lične fizionomije već su oni dignuti na nivo univerzalnog simbola detinjstva. Portretisanje kao kategorija je vrlo interesantna pojava u istoriji. Može se reći da je svako od nas gledajući portrete umetnika iz celog sveta, formirao neke svoje stereotipe o tome kako izgledaju npr. Englezi, Amerikaci, Rusi itd…Korni je kroz portrete svoje prelepe dece stvorio novi stereotip o izgledu naše srpske nacije.

Pogledajte još samo jednom ovaj vrhunski portret SREĆAN ROĐENDAN KATARINA http://www.balkanphotocontest.com/index.php?menu=7&img=56802. Naravno da je ovaj deo moje priče o radu jednog fotografa zaista vrlo vrlo uslovan, da moje iskustvo ne mora da delite i vi koji ovo čitate, ali mislim da je to dovoljan povod da još jednaput pregledate i taj deo Sašine galerije koju čine njegovi portreti.

Korni je snimio par svojih autoportreta. Vrhunac je onaj koga je nazvao - MOJ PRVI AUTOPORTRET, koji koristi i kao svoj avatar na ovom sajtu, gde je deo lica prikazan kao otvorena oljuštena koža i u kome oko spava zatvoreno pred svim strahotama stvarnosti. Ispod oljuštene kože je sivilo i Sašin stvarni osećaj ovog sveta koji mu je toliko naudio, ali svet koji on drži pod kontrolom. On ga je tu prikazao u svoj njegovoj snazi, ostavljajući i normalno lice sa širom otvorenim okom koje znatiželjno traži lepotu za svoje fotografije.

Osvedočeni homo ludens, ili čovek igre, Korni sa lakoćom jednog mađioničara uspeva da od više realnih elemenata koji pripadaju različitim ambijentima, različitim vremenima i različitim energijama, stvara nove svetove. Često je to više svetova koji koegzistiraju u istom vremenskom trenutku. Jedna od njih je pejzaž pod nazivom DOBRE VODE za koju autor kaže - kad se igram, igram se do kraja. Međutim, mnoge zaista vrhunske obrade koje mogu ući u anale digitalno manipulisanih fotografija, kod publike na Balkan Photo Contestu nepravedno nisu zauzele mesto koje im pripada. To mnogo više govori o publici nego o autoru. Jezik vizuelne fantazije autora je toliko jasan i dorečen da ostaje neobjašnjivo nedovoljno pozitivan odgovor publike.

Ukoliko pogledam fotografiju koja je postigla najviše uspeha na mnogim forumima a i drugo mesto na godišnjem konkursu fotografskog časopisa Refoto - PETLIĆ, mogu samo reći da Korni osim ove nije morao da napravi nijednu drugu fotografiju u životu da bi ostao prepoznatljiv kao vrhunski umetnik.

Autor članka: Dragan M. Babović DrBach

Tagovi: fotografi fotografije pejzaži portreti